О представничкој влади

90

ћају се на хиљаду страна обарањем моралности пи убијањем умности и делателности у народу. Али она разлика ипак је истинска, јер то је само једно од оних сретстава, којима политичне установе човечији дух поправљају, или кваре; а узроци и начини тога доброчинског или штетног утицаја остају посебан и много пространији предмет за изучавање.

Од два начина радње којима неки облик владе, или неки скуп политичних установа, утиче на благостање друштва, Т. ј. од тога како тај облик или та установа раде за народно васпитање, пи од њихових наређења за вођење заједничких послова друштва, у ономе стању 06разованости у коме се ово већ налази, последњи начин очевидно мање зависи од разлике земље и ступња цивилизадије, него први. Он има дакле много мање посла, са осковним уређењем владе, Начин вођења практичних послова који је најбољи под једним слободним уставом, био би по правилу и у једној абсолутној монархији најбољи; само није толико изгледа, да ће једна абсолутна монархија да се њиме послужи. Закони о сопствености, н. пр. пачела поступка у саслушавању сведока, у оцењивању доказа и судског поступка; систем пореза и Финансијске управе, не морају бити различни у разним облицима владе. Сваки од тих предмета има своја ос0бена пачела п правила, која се за себе пзучавати морају. Општа наука о праву, грађанско п казнено законодавство, Финансијска и трговачка политика јесу науке за себе, пили боље посебне гране простране науке о влади, или владине вештине; и најрасветљеније дозтрине о свима, тима предметима, ако и нема за њих једнаког изгледа, да ће се појмити и развијати под свима облицима владе, опет, ако би се појмиле и развиле, оне би уопште под свима једнако спасоносне биле. Истина је, да се те доктрине не би могле без неких преиначења применити на свако стање друштва и човечијег духа; али, код највише њих доста би било, да се само неке појединости про-