О представничкој влади

81

мену, па да се оне могу применити на свако стање друштва, које би било толико унапређено, да има владаре способне да их разумеју. Влада за Боју оне никако ваљале не би, морала би сама по себи бити, тако рђава, или јавноме мњењу тако противна, да се поштеним сретствима не би могла одржати,

Другачије је са оним интересима друштва, који се односе на боље или на горе васпитање самога народа. Кад се установе сматрају као оруђа томе, оне морају да, буду из основа различне, према ступњу напредка До кога се већ дошло. Шризнавање те истине, ма да је она већим делом више искуствена. (емпирична) него ФилосоФијска, мора се сматрати као главно у ономе, чиме данашње политичне установе претежу над политичним установама прошлог века, када беше уобичајено, да се представничка демократија тражи за Инглеску или Франпусњу из оних разлога, који би тако исто доказивали, да демократија даје облик владе који је једини и за Бедупне или Малајце добар. Стање разних друштава, у погледу образованости и развитка, кад иде на ниже, долази до ступња који мало надилази највише стање животиње. Ша и у правцу који на више иде, показује се велика поступност, а будућност показаће може бити још и много узвишеније ступње. Једно друштво може се са једнога од тих ступња подићи на виши само стипајем утидаја, међу којима један од главних припада влади која над тим друштвом влада. На свима ступњима људског напредовања до којих се икада дошло, природа и мера власти која се над људима извршује, подела власти и услови заповедања и слушања, јесу најмоћнији утицаји, изузев религиозно веровање; то су утицаји који људе чине оним што јесу, и који их постављају у стање да постану што могу да буду. Они могу да буду заустављени на свакој тачки свога напредка, кад влади не достају својства која су јој нужна, да би могла, одговорити томе особеноме ступњу напредовања. А неодољива