О представничкој влади

94

обрне, посао остаје неурађен, Што њих опредељује и покреће на рад, то нису њихови интереси, него су то њихови нагони: непосредна нада, или непосредан страх. Деспотизам, који би могао упитомити дивљака, само ће, уколико је деспотизам, утврдити робове у њиховим неспособностима. И опет они не би умели ништа да започну са владом која би стајала под њиховом сопственом контролом. Њихово унапређење не може доћи од њих самих, него се мора увести споља. Корав воји они имају да учине, и њихов једини пут за унапређење, јесте: да се од владе самовоље уздигну до владе закона. Они треба да се науче само-влади, а 'ова, у своме првом почетку, значи способност да се ради по општим упутствима. Што њима треба, то није влада силе, него влада која би их руководила. Међутим, као што они стоје тако ниско, да се не предају другима да их руководе, него само онима, на које гледе као на пмаоце силе, најбоља је за њих влада она, која има силе, али која силу ретко употребљује, а то је: очински деспотизам, или очинска аристократија, налик на Сен-Симонски облик социјализма. То би била влада која би одржавала општи надзор над свима пословима друштва, тако да би сваки осећао, да има неке силе која га може натерати, да се покори постављеноме правилу, али која, поред немогућности да регулише све појединости радиности и живота, мора да остави појединцима, и да их упути, да сами од себе много којешта раде. Таква влада, која би се мојла назвати влада водиљке, као да је управо онаква каква је нужна, да би се такав народ најбрже, најближим нужним кораком до друштвенон напредка, довео. Таква као да је била идеја владе инкаса у Пери, и владе језуита у Парагвају. Једва је нужно да додам, да се водиљка може допустити само као сретство којим се народ мало по мало учи да сам ходи.

Овде није места да се то даље разјашњује. Покушати да се испита, каква би влада говела свакоме по-