О представничкој влади

87

тод може да се ослободи од обичаја: по коме се чита библија као да би то била једна књига, и који доскоро међу хришћанима и међу неверницима једнако укорењен беше, опажа са дивљењем огромну разлику између моралности и религије пентатеухе, па и самих историјских књига (несумњивог дела. јеврејских консерватовада, свештеничког сталежа) и моралности ни религије пророка, равлику онолику исту, колика је п она што пророке од еванђелиста дели. Услова повољнијих за напредак није могло лако бити: па п Јевреји, на, место да. се не помичу напред као п други Азијати, беху, после Грка, најнапреднији народ старог века, и они, заједно са Грцима, служаху као звезда преодница и као главна покретачка снага данашњој дивилизацији.

Није могућно, дакле, да се разуме питање: који 06ли владе коме стању друштва одговара, а да се не узме у рачун не само први корак, него и сви даљи кораци које друштво има да учини; ито како кораци који се предвидети могу, тако и они у неизмерној даљини, који су сад изван круга видела. Отуда излази ово: да би се оценило колико који облик владе вреди, мора се сачинити увор оног облика владе, који би се по себи највише елити могао, т.ј. који би, ако би само било услова, што су нужни да би се његовим спасоносним тежњама снаге дало, више него сви други подпомотао и подстакао напредак не само у неколико, него у свима, облицима и на свима ступњима његовим. Пошто би такав узор смислили, ми би морали размислити, каквису и какви духовни услови нужни, да би влада таквога, облика могла постићи оно чему тежи, и по томе, какве махне и какви недостатци чине, да један народ постане неспособан да пожње благосове тога облика владе. Тада би било могућно, да, се постави неко правило о приликама у којима, би сетај облик владе мудро увести могао, па и да се расуди, у случајима у којима било боље да се он не уводи, који би несавршенији облици владе били најбољи, да се такви