О уређењу градова

20

саобраћаја. При овоме ће се свакако тежити најкраћој вези између двеју саобраћајних жижа, али се не сме заборавити, да најкраће одстојање између две тачке на кривој површини никако није права, ако смо вољни испунити неминован захтев за добро градско озиђивање, да улични труп остане на дотичној површини, дакле да се избегну велики насипи и усеци. После овог захтева долази сама собом чињеница, да се прилагођавањем улица земљишту постиже једна пријатна мешавина од правих и кривих улица. Ако се жели постићи што већа уштеда, како људске тако и запрежне снаге као и што мање абање самих терета, онда се не смеју извесни одређени успони прелазити.

Као год што смо поједине градске делове поделили на различите врсте озиђивања, исто је тако потребно и улице нарочито обрадити у њиховом уздужном и попречном пресеку с обзиром на то, да ли су оне одређене, да буду главне или споредне, саобраћајне и трговачке или становне улице. Нарочито ваља обратити пажњу, при обради попречног пресека, на то, чему ће она служити, да ли ће њом пролазити уличне железнице, тежак теретни саобраћај или само мања кола за превоз публике, пешаци, коњаници, велосипедисти, аутомобили или раскошна кола. Даље ваља водити обзира у којима ће се улицама поставити спроводница за воду, за светлећи гас, за телеграфе и телефоне, канализацију и друге потребе, каои то, да ли ће се код великих градова изводити подземне или надземне железнице. За велике је градове од битног значаја питање о постављању спроводника за различита снабдевања.

При трасирању улица треба по могућству избегавати незгодно сечење и парчетање приватних имања. Улице треба да иду по старим путовима, по падинама и дуж јаркова за одводњавање, да би се постигло што повољније одводњавање, како улица тако и појединих имања. Улица не треба да иде по каквој брдској грбини. Грбину треба озидати кућама и по могућству подићи на њој какву монументалну зграду, да би лепо завршила саму висораван.