О уређењу градова

г у

23

према томе, да ли ће се на њима дизати куће за једну или више породица; даље су зависне од тога, да ли имамо на њима дизати трговачке и пословне куће, или зграде за занатлијство, или је група одређена за индустријска и фабрична постројења.

Дубина градилишта је у најтешњој вези са грађевинским законом и грађевинском уредбом и прописима о максималном допуштеном озиђивању њиховом. И сувише мале градилишне дубине („плитки плацеви“) отежавају корисно развијање кућних основица, а сувише велике дубине дају, као што је познато, повода за злоупотребе и штетно и претерано искоришћавање земљишта. Најприносније искоришћавање земљишта и најповољније задовољавање хигијенских потреба постиже се онда, када се дубине што више прилагоде врсти озиђивања и прописима грађевинске уредбе, која обично дозољава и сувише велику густину озиђивања. Одређивање задњег градилишног лица јесте успешно срество противу густог озиђивања великих и дубоких градилишних група. Изван овог задњег градилишног лица не сме се ништа зидати исто онако, као што се одређивањем предњег градилишног лица може помагати у уским улицама подизање вртова и утврдити остојање кућа и ширина између њих. Ваља тежити и желети, да се и са стране одреди градилишно лице, а код група, где се предвиђају летњиковци чак и лица са све четири стране, које би се могле под извесним околностима у неколико изменити. По негде је могуће унутарњу неозидану површину великих градилишних група обрадити као украсне вртове или као одморишта. Овде спада и израда парцеларних планова, при чему се мора водити обзира о прописима грађевинске полиције.

Ја ћу врло у кратко додирнути законодавне и администратавне задатке у градарству. Указаћу на првом месту на нужност права експропријације, при чему ваља дати општинама то право за сва приватна имања, која су за градарство потребна из општих интереса; то отуђивање би требало проширити и на веће просторе и зоне. Исто тако треба помагати закон