О уређењу градова

35

предци почивају и где се слави крштење и верење. Погледајмо неки град, над којим се надвисио какав високи замак, који се као моћни заштитник приљубио уза стену и крш, да би одио, подигнуте главе, над његовим добром. Сетимо се силнога Рима, са његовом, две тисуће година старом, повесницом, са његовим развалинама и уметничким дражима, које све надмашује величанствени звоник светога Петра, тај најгоспоственији израз човечијих идеала, створен уметничком руком Анџеловом. Ко је тај, који би се могао отети од чаробне моћи таквих творевина и коме срце живље не закуца, при њиховом посматрањуг Овде се јавља душевно осећање, које је збиља повољно, да повећа утисак те слике пуне уметности. Ми опажамо на њему његову повесницу ратова и мира, жалости и среће, али ми осећамо, да у њему живот дамари и с тога нам је тако близак.

Ово су својство првенствено осетила два стара мајстора у дубинама својих душа и сваки на свој начин га је изразио, можда са мање или више уметности. То беху Мериан и Каналето. Њих обадвоје показују нам Град — Мериан споља Сапајено изнутра — према њиховим најсвојственијим личним 0с0бинама, као једну хармоничну целину, као једно биће, које је тако тесно везано са нашим животом, радом и занимањем, да ми овде сасвим нарочито долазимо до сазнања, да су градови од камена створени облици људске културе и најизразитији споменици човечанске повеснице.

Ако будемо испитивали развиће старих градских постројења, онда ћемо увидети, да је код њих упогредо ишло задовољавање потребе са — можда несвесном — али традиционално сигурном уметничком обрадом, која је постигла добре и пријатне успехе.

Није тамо све било од један пут измишљено и по једноставном плану извршено. Столећима су радили многи на једном истом делу. Један је човечији дух измислио једно, други друго, а трећи је то допунио или делимично отклонио, да би на његово место што боље метнуо, при чем су и природа и случајност имали удела. Сваки је пак био задахнут мишљу, да створи

3 Ж