О уређењу градова

40

или градилишне групе. Ми се морамо у сваком случају повратити старом, и посматрати трг и улицу као простор и уложити што више труда, да их што лепше и угодније развијемо и обрадимо.

За уметнички утисак улице и трга од битног је значаја њихова неправилност. Она се јавља као потреба за изједначењем у стварном простору, које се постиже складном поделом маса. Ово изједњачење маса води ка живописним појавама, у чему се од наших старих можемо врло многом научити. Они обраЂују своју просторну уметност у стварности, док се ми у већини случајева задовољавамо нацртом у основици. Врло је лако увидети, колико мало значи геометријска тачност основица из чињенице, да су сви чувени уметнички тргови неправилног облика, ма да бисмо их простим посматрањем огласили за правилне геометријске слике. Треба неки пут. измерити какав стари трг, који се сматра за правилан квадрат или правоугаоник, па ће се лако увидети, како невероватно много њихов облик одступа од геометријске правилности. |

Вероватно је, да су неправилности тргова и улица у неколико биле последице случајности, али је сигурно, да се при њиховом подизању подлегало утицају смишљене уметничке воље. Ово видимо код облика старих тргова код цркава, као што су Минстер у Улму, Фрајбургу и Штрасбургу, храм у Регенсбургу, Хилдесхајму и Халберштат-у. Различите архитектонске слике захтевају и различите облике тргова. Пред каквом уском кулом пружа се уска а дубоки трг, док пред дугим нижим зградама имамо плитке тргове, који се пружају дуж целе зграде.

За уметнички утисак једнога трга од пресудног је значаја његова величина. Наши сувремени тргови су, у већини случајева, и сувише велики и с обзиром и на саобраћај и на хигијену. За саобраћај је, наравно, једна најмања мера потребна. Свако пгекомерно прервазлажење њено не само нема никакве користи, већ је ивло штетно. Саобраћај не доводи у склад велика површина, већ ред, који на њој влада, а њега је лакше