О уређењу градова

одржати код складних величина, него ли код преголемих површина.

Са здравственог се гледишта не може свакако ништа приметити противу великих површина у нашим градовима. Вие. Сћаштол; и Рагс де Мопсеаш у Паризу, Средишна Градина у Њујорку, Народни врт у Келну, Пегранеп у Берлину и Апјабе у Штутгарту су са здравственог гледишта врло драгоцена постројења за околне градске крајеве.

У овом се правцу, шта више, иде још даљеи стварају читави шумски и ливадски појаси, као што је то започео Беч изводити и као што ће се, надајмо се, и у Берлину то постићи. У Висбадену су успешно извели простране вртове у радијалном правцу пут широких околних поља.

Са овим „градским плућима“ великих градова не треба мешати све остале тргове, а на првом месту тржишта и уметничке тргове. На овим трговима не треба садити растиње. Они захтевају и мање димензије. За њих се не може довољно препоручити мудра умереност, ако се не жели једним потезом промашити баш оно, што се хтело постићи. Врућина, прашина и ледени ветрови чине бављење на њима врло штетним по здравље. То исто вреди и за становање на таквим трговима. –

Величина трга мора бити у потпуном складу са околним зградама. Само се тако може постићи угодан уметнички утисак. Ако је тржна површина према висини кућа и сувише велика, онда те куће изгледају мале и незнатне. И сувише мале тржне површине у односу на висину кућа чине утисак каквог бунара.

(Са хармонијом величина иде упоредо и положај кућа, споменика, кладенаца и осталих украса. Правилно и добро одређивање места свима грађевинама јесте тако исто неминовна потреба као и правилно давање облика самом тргу. Одличан положај важнијих зграда на старим трговима служи за углед.

Овде вреди начело: „Средина слободна !“

Куће треба дакле по правилу да буду тржни зидови. Кладенац треба ште је могуће дубље поставити, да бисмо његове водене површине могли видети. Ни