Паланка у планини и Лутања

Паланка у Планини 75

ближа родбина: мати, сестра и брат са женом; отац Олгин, породица саветника Ђурића, и два, три пријатеља Владимирова. Капетан Мишић стајао је замишљен у крају. Стане није било: она је тих дана донела на свет мртву девојчицу и једва изнела главу после тешког порођаја.

Госпођа Станојевић, изненађена, опази у цркви још једну личност, њој сасвим непознату. То је био неки чудан човек: здепаст, неспретан; коме се испод откопчаног зимског капута видело црно одело, очигледно отешњало, и висок, бели оковратник тако исто тесан. Непознати је стајао поред Мишића, ослањао се с ноге на ногу, истезао бели оковратник који га је страшно жуљио и осећао се веома неугодно у црном оделу и целом том скупу отменог друштва. Е

Госпођа Станојевић неповерљиво премери непознатог од главе до пете, па се обрати пуковнику:

— Какав је оно сумњиви тип, познајете ли га>

Пуковник осети да му удари крв у лице, али се савлада.

— То је наш велики пријатељ, госпођо, апотекар из П. :

„Но, лепе пријатеље стиче мој син“, помисли госпођа Станојевић слеђена.

Пуковник приђе апотекару.,

— Кад се враћате у П.2

— Сјутра ујутру. Данас ћу посвршавати још неке послове, па ћу сјутра натраг.

— Онда ћемо заједно. И ја се враћам.

— Врло добро, — обрадова се апотекар, наћићемо се на станици.

А затим, гледајући Олгу која је у угаситом пут= ничком костиму стајала поред Владимира, примети:

— Госпођица Олга ипак се много поправила откад је у Београду, |