Паланка у планини и Лутања

76 Анђелија Л. Лазаревић

— Младост — одговори пуковник, са лаком тугом у гласу. — Знао сам ја то — рече апотекар. — А где

су нашли стан =

— Становаће заједно са његовом матером и сестром.

Апотекар не рече ништа: он поче п: сматрати личности у цркви.

Под треперавом светлошћу свећа пресијавала се скоро сасвим оседела коса пуковникова. Његово маркантно лице, иако мало оживело од одласка из П., слабо се изменило. Само дубока бора између очију чинила га је још озбиљнијим.

Госпођа Станојевић, висока и отмена, необично је подсећала на њену сестру, госпођу Јовић. Зато можда, а можда и из неких других разлога, апотекар обрати нарочиту пажњу на њу. За време свечаности она је стајала хладна и непомична као какав кип од камена. Кћи крај ње, по држању и изразу, веома је личила на матер.

Апотекар осети да му нешто хладно леже на душу.

„Није добро“... прође му злослутно кроз главу.

Обред венчања се свршавао. |

Олга приђе свекрви и прими један леден, званичан пољубац од ње. Она се окрете заови. Јелка је још у својој руци држала руку братовљеву. Она другу руку пружи снаји, а очи дижеправо Олги у лице.

„Он је мој брат“, рекоше те очи „и нико му не може бити пречи од мене, Ја сам увек на првом месту“.

Олгине очи синуше мржњом: „То ћемо тек видети!“ као да рекоше. И крвно непријатељство би немо објављено. Апотекар виде како се две жене пољубише лажним, претворним пољупцима.

Олга се окрете оцу, баци му се у наручјеим обори главу на његово раме.