Паланка у планини и Лутања

х == 2 Лутања 81

топлој собици, веселих зимских вечери у безбрижном друштву, био је један део лепог сна њих свију.

Звоно је јављало да је завршена пауза и прекидало разговоре; враћало их је раду, да садашњост што корисније употребе.

У њиховом оделењу није било свађе. До душе, понекад се препирало око места, али то су ситнице. Били су једна душа. Нерасположење једнога огледало се на лицима свију. Али ћутање суморних дана богато би се надокнадило оних дана када су сви били весели, а то није било ретко. Нарочито уживање било је протурити коме из другог оделења "понеку лажну новост и смејати му се после што је био толико наиван да поверује. Тако би се тек чуло да је преконоћ извршено страховито убиство у близини школе, да је изгорела скупштинска зграда, или ма шта што би изазвало сензацију. ИМ све се свршавало громким смехом, којим су испраћали из атељеа онога који је поверовао.

Вреди да рекнем коју реч више о Маријиним друговима. На првом месту ту је Бранко Николић, силан, пун темперамента, — прави уметник. Због какве ситнице запламте му образи, црне очи заблистају до суза: био би готов да у тренутку смрви онога, ко му на пут дође. Сав се занесе радом, и на овом свету за њега постоји само једно — Уметност. За литературу није много марио, и сав Маријин труд да му омили лепу књигу оста узалудан. Од свега што је прочитао сећао би се само лепих описа. „Раскољникова“ јој врати већ после првих страна, рекавши да би радије гледао гладијаторске игре, него да чита о томе лудаку : „Мало ми је што због себе немам мира, треба још и на друге да мислим!“ Али зато га „Демон“ залуде и свуда по угловима његових платна могла се наћи понека започета скица Демона и Тамаре, ау Тамариним очима нарочити израз, којим ипак никад није био задовољан. Марији је те скице показивао дајући објашњење уз њих, руменећи и збуњујући се. Она му је

6