Паланка у планини и Лутања

82 Анђелија л. Лазаревић

искрено казивала своје мишљење, нашта јој је он олговарао топлим погледима, погледима који су јој понекад задавали бриге. Као контраст Бранку, ту је раније поменути Јанко Павловић. Сам безначајан, он меће све на спољашност и сваке сезоне запрепасти свет каквом новошћу. Лане је носио црну руску блузу и шешир са широким ободом; ове године пустио је косу и купио лулу. На улици га многобројни познаници поздрављају са „здраво умет-

ниче!“ Страшно је уобразио да личи на Максима Горког.

Па Вуко, доброћудни Вуко, са џеповима увек пуним књига о Шерлоку Холмсу Тек у сред рада, заборавивши се, загледа се у врхове ципела, или загледа руке. Не знам да ли је и он доцније постао какав велики полициски геније — сликар није.

У кући, Марија и њена мати живе саме, једна поред друге, свака својим животом. Ако проговоре дваестак речи преко дан, много је. Госпођа Јаковљевић ретко види своју кћер веселу и необично јој кад Бранко и Јосип причају, да г. Вучковић, ако чује велики жагор и смех у атељеу, још с прага

"каже: „Данас је Марија Јаковљевић опет добро расположена.“ А раније, док није почела сумњати у своје способности, била је још веселија. У последње време често је мучи сумња и добро расположење се губи. Да није заиста требало изгубити најбоље године живота па доћи до уверења да правог талента нема 2 -

Кад је види замишљену њихов „маестро“, Гг. Вучковић, као да погађа шта је у њеној души, па каже: „Напред, само напред, човек не сме никад да клоне!“

На крају школског ходника има један прозор окренут Сави. Зими, кад се у четири сата излази с предавања, у ходнику се ђаци сусретну са последњим зрацима сунца на заласку. Црвени, ватрени зраци падају сасвим косо; на супротном зиду јасне се оцрта прозор и силуете оних што стоје крај њега

•