Паланка у планини и Лутања

Предговор Б Ххш

срце, плућа, бубрези“. Рак опет долази на дневни ред: — „Жљезда на врату сад је врло велика и доктор претпоставља да може опет бити рак“. До-, лазе и „јаки болови у потиљку“: „понекад ми се чини да имам читав клинац забоден у главу“. Најзад су ту страшни болови у глави, „више десног ока иу самом оку“, и лекар констатује „обољење очног нерва“. „То ме је прилично бацило у бригу, пише она поводом тога; досад су ми бар очи биле поштеђене“. „Кад је код неког толико болести као код мене..!“, пише она једанпут.

Па хајде што су болести, него и само лечење задаје муке и досаде: радијум, морфијум, једанпут „пет игала у језику“ — сачувај Боже!

Ипак, она је све те тешке болести сносила јуначки. У неким својим белешкама које су остале у рукопису, Стерија, који је целог века био слаби болешљив (иако без тешких и озбиљних болести), каже: „Што сам ја поред слабог состава мога и силног посла опет понајвише здрав, налазим причину у томе што ја непрестано у глави певам“. Више него Стерија, то „певање у глави“ имала је Лазаревићева ; њој је то више и требало. У ње је била позната шабачка веселост њена оца, коју јеона наследила, као накнаду за слабо здравље које јој је отац такође дао у наслеђе. У сликарској школи, она је коловођа за све ђачке шале и несташлуке, и њена мати, која ју је знала само у кући и само озбиљну, није могла да верује кад су јој то причали (в. слично код Марије у „Лутањима“, стр. 82.). У њеним писмима пуно је шале, „лудирања“, ведрине, каткад и у моментима тешке болести. „А што пишем ведра писма, таква ми је нараф“, каже она у