Паланка у планини и Лутања

Предговор ХУ

богу“ који стоје и слушају како непријатељ под њима копа и минира; ма колико енергије да имам, ипак би требало имати је још више па остати хладнокрван при овом подмуклом копању“. Или ова невероватна рефлексија: — „Ја се увек при свакој озбиљнијој болести тако обрадујем што мислим да је последња, а после се опет страшно разочарам _ (кад видим да није): од болесних људи тражи се доиста и сувише стрпљења“. Ово су изванредне реченице. Оне саме довољне су да писцу осигурају место у књижевности.

Лазаревићева је умрла 25 фебруара 1996 у санаторији „Врачар“ у Београду, после скоро десетодневне агоније. :

Ц,

Књижевно дело Анђелије Лазаревићеве није велико. Хронолошки — по штампању — оно иде овако. У 1919 години: „Две ватре“, слика (Књижевни Југ, 1 март); „Меланхолија“, песма, и „Беле заставе“, песма у прози (Дан, 1—15 окт.); „Посета“, приповетка (Књижевни Југ, 19—24 дец.). — У 1920: „У ноћи“, песма у прози (Дан, 20 март); „Сенка“, песма у прози, (Мисао, 1 април). —- У 1928: „Човек са бременом“ и „Врапци“, песме у прози (Мисао, 1 новем.). — У 1924: приповетке: „Лутања“ (Мисао, 1 и 16. јан.), „Анета“ (Мисао, 1 март), „Цвет крај пута“ (Мисао, 1 септ.); уз то: „Писмо из Сплита“ (Мисао, 16 дец.). — У 1925: „Михаило“ приповетка (Мисао, ! и 16- март). — У 1926: ова посмртна књига коју читалац има у рукама: „Паланка

# Гез стогх де б0:5, роман Роланда Доржелеса (Рогве1е5), 1919.