Паланка у планини и Лутања

ХМ1 Предговор

у планини“ са прештампаним „Лутањима“. У рукопису: поред неких ситнијих ствари, још два већа недовршена рада као одломци романа.

Укупну оцену њеног дела ја сам имао прилику да већ једанпут учиним. Почетком ове године, лежећи у санаторији, Лазаревићева — коју ја нисам лично познавао, нити дотле читао њене ствари поручила ми је преко својих и мојих пријатеља да би желела чути од мене суд о њеним приповеткама. Тога ради она ми је послала све своје приповетке, Ја сам их тад прочитао, и саопштио јој суду форми једног писма које сам јој упутио десет дана пред њену смрт. У том писму ја сам дао своје пуно и искрено мишљење о њеним приповедачким способностима, и држим да је најбоље да га овде саопштим.

Писмо гласи:

Београд, 15 фебруара 1926.

Драга Госпођице,

Ваши и моји пријатељи саопштили су ми да желите да дам свој суд о вашим приповеткама. Ја се радо одазивам тој жељи. Прочитао сам све што ми је тога ради послато, и могу вам одмах рећи да је тражени суд, у главном, врло повољан, Ја сам са задовољством констатовао извесне лепе особине у вас као писца, и одмах ћу вам рећи две главне.

Прво, све што сте писали то је врло писмено. Хоћу да кажем да је све удобром књижевном стилу. То се опажа свуда, у свакој приповеци, и кроз сваку од њих, непрестано. Ја ћу намерно да узмем за пример најмање значајну, „Михаила“, па ћу и ту да укажем на ову особину. Увод у приповетку нпр.