Паланка у планини и Лутања

26 Анђелија Л Лазаревић

приписује. А ни ја, мама, не узимам девојку са улице, него девојку која је боља од нас свију. Нисам дечко да бих се занео у својој првој љубави: ја сам човек зрео и добро познајем своје дужности и према вама, и према својој жени. Меја вереница много је вреднија моје љубави него ја њене, и све ваше речи, све ваше опомене, узалудне су. Ја бих само био срећнији да и ви са радошћу примите оно, што је моја срећа. = Јелку је дубоко увредило братовљево мишљење да се и њима, а не само Катарини, може понешто пребацити због раздора у породици, и она је гледала непомично преда се. Он је даље рекао да је његова вереница боља од њих свију, а то је значило. потцењивати и матер и њу, Јелку, а тако што још никад досад није чула од свога брата.

— Мислио сам, Јелка, — настави Владимир да ћеш бар ти примити срдачније- целу ствар. Ти за мене ниси значила само сестру: ти си ми била друга мати.

— Ако и ја желим да што зрелије промислиш о свему, не значи да те мање волим него ти мене.

== А после, — уплете се мати — треба знати да ли је та девојка материјално осигурана. Зар је право да Јелка целог живота ради само за вас.

Владимир плану.

— А зар ти, Јелка, не би била у стању да се и даље мучиш, кад би то било за моје доброг

Њу загушише сузе. 7

— Бих, сигурно бих.

— Само ја не бих жртве примио ни од кога, па ни од тебе. Ако нисам у стању да створим све потребе за живот себи и својој жени, не бих понизио ни себе ни њу, чекајући помоћи од других. Него, уопште, то и није најглавније питање.

Настаде мучно ћутање. У ваздуху као да су још једнако -лебделе речи пуне бола и увреда

— Мама, — поче Владимир помирљиво жалим ако сам теби или Јелки учинио чиме на