Паланка у планини и Лутања

Паланка у Планини 4:

Старија близнакиња Савка и Бојана апотекарева вадиле су неуморно жице за шупљику на платну и радиле монограме. И тако су сви имали дистракције, толико потребне у паланци, —

И Олга је гледала да заглуши себе мн да што мање мисли на фатално венчање које јој је на јесен предстојало, Она се силом претварала да је весела, не дајући више никоме да завира у њену душу, где ни сама није емела да загледа од стида и очајања. '

Јер кад је једног дана, у тренутку бола, потражила своју сестрицу, она наиђе на чуда пријем: осети се као човек устављен пред богатом вилом на којој су сва врата и сви капци затворени. И Олга не могаде да говори. А Мирка је говорила о свему другоме, само не о капетану. >

Сестре су мало и бивале заједно. И сувише занета пословима, посетама жена и посетама капетановим, Олга је тако мало времена имала за Мирку. А девојчица не- марећи паланачке госпође, бежала е у брда или је правила дуге шетње са апотекаром. ј Једном је, кад је чула да ће апотекар послом у село, дигла на њега своје дубоке, влажне очи и молила:

— Чика апотекар, поведите и мене,

Од тог доба он је увек водио собом и није познавао срећније- дане од тих шетња у двоје.

Јер то су биле веселе шетње. Они су ишли по војнички, у корак. Апотекар са својим здравим лицем, насмејан и задовољан, и девојчица у кратким сукњицама, нежнаи витка, са две дуге плетенице пуштене преко рамена, изгледали би сасвим као два шумска бића, да илузију није кварило страшно жуто, платнено одело које је апотекар увек облачио кад би ишао по селима. Они су ишли по војнички и певали из свег гласа, да се орило кроз клисуру. Река је шумела поред њих, а са брда грактали су гаврани. Велика сенка планине прекрила је друм, а над реком у клисури падала је магла.