Паланка у планини и Лутања

40 Анђелија Л. Лазаревић

нису прешла границе пријатељства, та велика осеБања пријатно дирнуше њену напаћену душу. Она осети благодарност.

А најзад, једног дана, дође судбоносни разговор:

= Можда је и сувише рано да ви према мени осетите величину љубави, какву сте према другом једном осетили, али некад је довољно и пријатељство да се пође заједно кроз живот. Не склапају се сви бракови само из љубави, доста је што ја вас волим. А ја вас волим, госпођице Олга, ја вас толико волим...

Олга узбуђено саслуша речи изговорене са великом топлином,

— Ви у мени имате и пријатеља и брата... Све љубави које човек може да осети, концентрисане су у моме осећању према вама.

Затим настави сасвим тихо:

— Ја сам чуо одговор вашег оца, потребно је

да чујем ваш.

Олга му без речи пружи руку, бледа и узбуђена. ;

Али илузија није дуго трајала. Песле првог пољупца са капетаном, Олга осети сву обману на којој је хтела основати нов живот. Човек, мио као пријатељ, постаде јој неиздржљив као вереник. Она осети страшно понижење човека који је учинио непоштено дело, жене која се продала;

И овог пута, у свом болу, она се осети потпуно сама.

Госпође из вароши обилазиле су и помагале Олгу. Госпођа Јовић, пошто је пре неколико месеца. удала Стану, сматрала је себе за нарочито стручну и позвану да се сад нађе девојци саветима, да препоручи вешту шваљу из раденичке школе за обичније рубље, и велике бечке и париске трговине где би се боље ствари наручиле.

— Дете без матере, треба јој се наћи — говорила је протекторски по вароши.