Паланка у планини и Лутања

Паланка у Планини ј 39

нети бол; он је тражио разговоре који су је занимали, а који су били далеко од паланке. Човек високе културе и финих осећања, умео је да се удаљи од места и доглђаја и да дух своје пријатељице одведе далеко у крајеве где није постојало ништа болно.

И Олга се привикавала Њој је било пријатно његово присуство, радовала се његовом доласку. (Она је после одласка Владимирова почела понова излазити с њим и са оцем; она га је често позивала јер је једини он у паланци умео да је удаљи од мисли које су пустошиле њену душу.

Једини он, јер Мирка је патила заједно са њом, жалила као и она.

И тако је све топлије и чвршће бавата при-_

јатељство међу њима. Само Мирка није показивала никакве срдачности према Павловићу: она се често уклањала кад је долазио и у дну своје душе скривала неко необјашњиво осећање — нешто што је одбијало од капетана. Наслућујући то, капетан једног дана заустави Мирку нашавши је саму у ходнику, из кога она хтеде побећи чим га је угледала.

— Приметио сам — рече — ла вас мој долазак не само не радује, већ вам је и непријатан. Зашто ви и ја нисмо пријатељи 2

— Ја вам ништа нисам казала, — одговори девојчица, гледајући га право у очи, — зашто ме то питатер

Капетан слеже раменима и прође поред ње.

Разговори између капетана и Олге бивали су с дана у дан све срдачнији, и постепено, неосетно капетан понова пође путем који није водио. само пријатељству.

— Био бих срећан — говорио је једаред кад бих могао да вам пружим накнаде за све што сте изгубили. Ја немам друге мисли до вас, ја живим само у вама. Никад никога нисам волео као вас.

Мако Олгина осећања према капетану никад