Паланка у планини и Лутања

38 Анђелија Л. Лазаревић

ЈУ.

Жеља Станина се испуни, и убрзо после венчања она са мужем пређе у Београд. У малом, пријатном стану који им је Владимир нашао, у нереду тек донетих ствари, на још нераспакованим сандуцима, седели су Владимир и Стана.

Кроз отворене прозоре улазило је пролетње сунце и мирис мајских ружа из оближње баште.

Стана је брату причала све што је мислила да ће га занимати, све што се тицало познатих личности из паланке. Прота удаје и четврту кћер, а апотекарица свим силама ради на томе да придобије секретара Костића.

— Само (али то не смеш никоме рећи), изгледа да се Костићу допада Савка, А знаш, ни она вије равнодушна. Мама и тата, разуме се, о томе и не слуте.

— А други» — питао је Владимир не могући да спомене име, а жељан да сазна шта више одевојци коју је волео.

— „Други“ -— настави Стана, оборивши главу, — добро су. Мирка је већ права девојка, сви је воле, а Олга... Олга је баш уочи нашег одласка примила прстен од капетана Павловића.

Зар је тако мало требало па да се заборави све што је било; зар се бол тако брзо могао преболети! Требало је мање од године дана па да се пређе преко прошлог и отпочне нов живот.

— Као и све друге — рече Владимир више за себе, гледајући непомично некуд ; — ништа боља као и све друге.

У.

Капетан Павловић, видевши какво је очајање код Олге изазвао прекид са Владимиром и какву пустош његов одлазак, пожеле у својој великој љубави само једно: да јој буде пријатељ и брат.

Одлазећи често к њима, он је деликатно избегавао сваки разговор којим би Олги могао на-