Паланка у планини и Лутања

Предговор М

кушај да се школује у девојачком васпитном заводу Г-ђе С. Маринковићке није пошао за руком, из истог узрока. Лазаревићевој је било четрнаест година а она ни једну школу није редовно учила, нити је било изгледа да ће доцније моћи то учинити. Како је из малена показивала велику вољу за цртањем, то се 1899 упише у приватну сликарску школу Карла Кутлика (доцније Ристе Вукановића); чинило јој се да је та школа, по изгледу лакша него. остале, једина која би колико толико одговарала њеном слабом здрављу. Ни то јој не иђаше за руком, бар дуго не; прекиди у школовању и ту бејаху чести и дуги; каткад по годину дана, за време којих она одлазаше у Солун, Краљевицу, боља климатска места. Ипак, она ју је завршила много доцније, и кад је школа давно постала државна. У архиви те школе стоји забележено да је Лазаревићева учила 1908—1911, прву годину као ванредна а друге две као редовна ученица; завршила ју је све са одличним оценама.

ЕЊој та школа није требала, по материалним приликама; бар не с почетка. Она је ступила у њу из дуга времена, или да би добила неку јачу допуну промашеном заводском васпитању, или тако што јој се допало да црта. Ипак доцније, она ју је узела озбиљније и решила се да је доврши. Али ни кад ју је довршила, она није била задовољна с тим малим школовањем. Хтела је да сврши и Университет. Тога ради требало јој је најпре свршити гимназију и полагати испит зрелости, и она се узе, иако у зрелијим годинама, спремати за то, али слабост понова дође и она прекиде. још једаред, доцније, она хтеде остварити исту намеру, но здрав-