Пастер

И. Ђаја |

микроб у устима и здравих особа, изјави да је његова претпоставка била нетачна. Данас зна| мо да је тај микроорганизам што га је Пастер | пронашао том приликом пнеумокок, узрочник запаљења плућа.

У изучавању беснила Пастер је, наравно, био вођен мишљу да беснило производи неки специфични микроб. И он је пошао оним путем који га је одвео успеху у изучавању других болести. Стао је тражити микроб беснила. Тражио га је у пљувачци бесних паса. Али га није нашао. Било би природно да није пошао даље док му то не успе. Али Пастер се није на томе задржао, и добро је учинио, јер ни до данас се не зна поуздано за узрочник беснила. Могло се помислити да је по принципима самога Пастера узалудно тражити лека болести док јој се не пронађе узрок. Међутим Пастер је пошао другим путем. Стао је тражити начина да поуздано може преносити болест са болесне на здраву животињу и не пронашавши микроб саме б6олести. Увидео је да пљувачка и бале нису згод: но средство за пренос вируса беснила, јер у | њима има свакојаких микроба, а чисту културу ||| тог вируса Пастер није могао добити, што НА ни до данас није успело. Са крвљу нису добивени повољни резултати. Пошто је било јасно | да вирус беснила нарочито спопада живчани | | систем, мозак, продужену мождину и кичмену | мождину, то Пастер пође да у тим живчаним центрима потражи потребни му вирус нако |: пре њега то покушавано без успеха.

172