Пастер

И. Ђаја

се осећањима и системима које бисмо изграђивали из пуког задовољства да их градимо. Ви велите да је у данашњем стању науке много мудрије немати мишљења. Ја Вам смело велим да имам своје мишљење, и то не основано на осећањима већ на разуму, јер сам стекао право да га имам неуморним радом од двадесет година, те би било разумно да то мишљење усвоји сваки онај који је непристрасан. Моје је мишљење, боље рећи уверење, да у садашњем стању науке, као што с правом велите, самоникло постање је једна бајка, и било би Вам немогуће да ми кажете да то није истина, јер сви моји огледи стоје необорени и сви доказују да је самоникло постање једна бајка."

Уместо да побијају његове чињенице, Пастерови противници наводе чињенице које нису испитане и помоћу њих би хтели да оборе оно што је стекао. Њима Пастер одговара:

„Какво ви то схватање имате о напретку науке» Наука учини један корак, па још један, па стане и прибире се пре него што ће трећи корак учинити. Да ли је тиме што не може тај трећи корак да учини поништен успех прва дварг Мајка држи дете на грудима па га стави на под и каже му: иди. Дете (а зар ми нисмо сви деца, пред тајном природе) коракне, једанпут, двапут, па застане клецајући. Да ли би имало смисла да му кажете: Учинио си два корака, али оклеваш сада. Твоји претходни напори су били узалудни; нећеш никада проходати."

У дискусији поводом амонијачног превира-

130