Пастер

Вера и наука

ња мокраће један говорник је поменуо, као што је у једном листу било изнето, да се дискусије са Пастером у Медицинској академији више односе на филозофска гледишта него на чињенице и опите. И том приликом је учињена алузија на говор што га је Пастер држао у гимназији у Арбоау на годишњој свечаности дељења награда. У том говору изнето је Пастерово схватање односа између вере и науке:

„Треба да волите рад, драги ученици; изван рада нашли бисте само горко разочарење и очајну досаду. Некорисни другима и себи, без икаква угледа, брзо бисте постали потиснути чланови друштва. Либерално васпитање које бисте стекли не извукавши из њега никакву заслугу, имало би само ту последицу што би вас учинило махнито охолим и са ружном цртом оних људи који све са неке висине оцењују површно. Шта више, међу вама би се појавили неки који би храбро дали и најтежим питањима коначна решења. Некад је, вели се, било у нашем граду таквих несхваћених генија, и знам да је назив слободних мислилаца исписан, негде у нашем граду, као изазивање и увреда.“) Знате ли шта тражи већина слободних мислилаца» Једни траже да ни на шта не мисле и да робују незнању; други траже слободу да погрешно мисле; други, опет, слободу да њима господари нагон и да презиру сваки ауторитет и сваку

ж) То се односи на натписе на гробовима неких његових суграђана.

'2

131