Пастер

Последње године

талну методу обраћајући се омладини: „Имајте поверења у те поуздане и моћне методе, чије су нам само прве тајне познате". Па обраћајући се страним изасланицима: „Ви, који сте из далека дошли да дате доказа симпатије Француској, доносите ми најдубљу радост коју може осетити човек који верује непоколебљиво да ће наука и мир триумфовати над незнањем и ратом, да ће се народи споразумети, не да би рушили, већ да би градили, и да ће будућност припасти онима, који највише буду учинили за човечанство које пати. Позивам се на Вас, драги мој Листеру, и на све вас одличне претставнике науке, медицине и хирургије".

Пастер је доживео победу над једном 60лешћу која је косила куд и камо више жртава од беснила и то нарочито међу децом. Ру и Јерсан (Уег5зп) успеше у Пастеровом заводу на његове очи да добију дифтериску токсину коју лучи мокроб што га пронађоше Немци Клепс и Лефлер. Помоћу те токсине Немац Беринг и Јапанац Китазато добише антитоксин, противотров, оруђе којим дифтерија би савладана. Леп пример међународне утакмице и сарадње на пољу добра.

У јесен 1894 Пастер се растаде занавек са родитељским домом у Арбоау. У Паризу је са свога прозора посматрао многобројне лекаре дошле у Пастеров завод да се упознају са употребом антидифтериског серума. У то доба је Јерсан открио микроб куге и улогу пацова у њеном преношењу. Мечников је развијао своју

141