Пастер

Пастерово дело

дом, који је у затвору писао 1835 године о реформи казнених завода, приписивао је болести неким спољашњим и унутрашњим паразитима, и на основу тога поставио лечење камфором, те је због надрилекарства осуђен на глобу, — можда је, како неки мисле, утицао на Пастерове идеје. Немачки хистолог Хенле, у једном раду изишлом 1847 године, тврди да заразне болести изазивају микроорганизми биљнога царства).

У хирургији Пастерове идеје су такође имале претеча. Али све су то биле претпоставке, између толиких других супротних, требало је доказати њихову истинитост да би могле битки примљене. А то је учинио Пастер.

Да те препастерске идеје о природи заразних болести нису биле зрели плодови које је Пастер имао само да обере, нека послужи овај пример: У новом издању од 1877 године чувеног приручника за употребу микроскопа у медицини од Дивала и Леребулеа, налазимо у предговору ове редове: „Прерадили смо оно што се односи на паразитарне болести, нарочито на улогу инфузорија, вибриона и бактерија. Писци су мишљења да се необично претерало у погледу јављања и улога тих живих бића, и да никада нећемо моћи да им припишемо појаву заразних болести. У најбољу руку њихов развитак може дати тим болестима неки нарочити изгледи они се могу сматрати само чиниоцима извесних компликација тих болести". То су писали одлични

7' Наведено по Ејсће!-ш: Г/осшуге Че Рахјецг.