Пастер

И. Ђаја

научници после свих Пастерових доказа о природи заразних болести.

Доцнија открића о превирањима, веле неки, нису дала за право Пастеровој теорији. Да то није тачно видеће се из следећих редова.

Превирања, ферментације, су извесне хемијске промене којима подлежу разне органске материје. Шећер превире и даје алкохол; алхокол превире и даје оцат; шећер може превирањем дати и млечну киселину, што се дешава у добивању киселог млека; свака органска материја азотне природе, као што је месо, остављено неко време на топлом месту, трули: то је трулежно превирање. Све те појаве и друге још, изазване су дејством микроскопских живих бића, фермената. Те хемијске појаве су последица живота. Јамачно да је алкохолно превирање највише привлачило пажњу одвајкада и да је прво искоришћено. Онај потајни рад који се збива у слаткој течности која превире указивао је на неку живу активност, неко припремање, те је у томе смислу реч превирање употребљена и у људским делатностима. Уствари превирање није нека одлика посебна микроорганизмима; свако живо биће је ферменат у извесној мери. На пример наш живот је такође скопчан са хемијским променама материје која пролази кроз наш организам. И ми изазивамо промене у материјалној средини својој као и сваки ферменат, и са истог узрока. Те промене су услов живота и нашег и ферментовог. 148