Пастер

Пастерово дело

Има један други ред појава, сличних претходним, али које нису изазване живим бићима, већ тако званим ферментима који нису живи, или ензимима. На пример, ако раствору скроба додамо мало пљувачке, скроб ће се претворити у шећер и у отсуству сваког живог микроорганизма; исто тако ако комадиће меса ставимо у сок извађен из желуца, они ће се растворити ни претворити у разне хемијске производе. Шта су ти ферменти или ензими, не зна се ни данас поуздано иако су пронађени пре више од сто година. Зна се да нису живи, да су дакле нека хемијска тела, растворљива у води, да се таложе алкохолом и да се у виду праха могу дуго сачувати. Ти ензими су били познати кад је Пастер започео своја испитивања на врењима, и утолико је чудноватије да је ова приписао живим бићима. И данас после више од пола века, Пастерово учење је остало истинито: превирања су последица живота организованих фермената, тј. нарочитих живих бића.

Како делују ти живи ферментиг За неке је доказано да делују преко оних фермената који нису живи, или ензима. У тим случајевима превирање изазивају ензими, а живи ферменти производе те ензиме. Као што се види, на тај начин су некако помирене обе теорије о превирањима, Пастерова биолошка и она чисто хемијска. Пастерова теорија остаје у потпуности тачна, тим пре што је сам Пастер говорио да је могуће да ферменти делују помоћу ензима које би они градили. Без кваса нема алкохолног преви-

149