Пастер

о]

Минералог постаје биолог

рија о улози тих ситних бића у превирањима није имала много присталица. Може се замислити како се многима учинио фантастичним овај опис бутиричнога вибриона што га Пастер даје: „Те животињице се крећу клизајући. Док се крећу, тело им остаје круто или се благо таласа. Окрећу се, љуљају се или живо трепере пред» њим и задњим делом свога тела..." Па још кад је додао да та животињица живи без ваздуха, па не само то, него да је ваздух убија! Много година доцније многи научници, као Клод Бернар, нису веровали у тај живот без ваздуха. Међутим Пастер је био учинио једно важно откриће, једну чињеницу коју данас нико не пориче: има много микроорганизама, нарочито међу оним који изазивају болести, који се не могу развијати ни живети у додиру ваздуха, односно кисеоника. Пастер је та бића назвао анаеробним, насупрот оним организмима којима је ваздух потребан а које је назвао аеробним. Тај важни појам аеробије и анеробије у биологији дугујемо Пастеру.

24