Пастер

И, Ђаја

тражењу лека поред саме болести. Пастер је схватио пластичну природу животних појава, он хемичар који је у својој науци знао само за круте законе мртве материје. Понављамо, то је одлика Пастерова духа којој човек не може довољно да се надиви.

Пастера су његови противници називали „виталистом“. Јесте, био је виталиста у томе смислу што је, као хемичар, приписао животу оно што му стварно припада, и то је његова највећа част. При изучавању животних појава као што су превирања, ферментације, — животне појаве велимо јер су производ живота неких сићушних живих бића, — потребно је било најпре упознати се са тим појавама како се указују у целини својој, т.ј. као биолошке појаве, па тек онда покушати да се рашчлане и сведу на физичко-хемијске механизме. Животну појаву треба најпре признати као такву и познавати је добро да би се могло приступити њеном механичком објашњењу. Пре Пастера хемичари су хтели да превирања одмах сведу на чисте хемијске процесе, прескочивши онај биолошки ступањ изучавања, и стога нису успели. Пастер је пошао правим путем, и његова биолошка теорија о превирању омогућила је доцнију физичко-хемијску анализу тих појава.

После алкохолног превирања, у чијој су основи и данас Пастерови радови, дође на ред тако звано бутирично превирање. И оно је изазвано једним микроскопским организмом, животињицом како говораше Пастер. Његова тео-

26