Пастер

Минералог постаје бнолог

јето пут супротан од онога коме тежи наука. Али Пастер је био у праву. Оно што највише задивљује у Пастеру јесте то, што увидевши да има посла са појавама у којима жива бића играју најважнију улогу, постаје по своме начину мишљења и изражавања биолог тако чисте крви као што је мало у историји науке. Јер, не треба се варати, ма колико били уверени да у основи живота нема ничега другога до физике и хемије, животне појаве, оне најдубље, указују се као нешто посебно међу свим појгвама у природи. Немогуће је изучавати живот а не употребљавати нарочити речник који не припада ни физици ни хемији. Има нас који верујемо да се и најтананије психичке појаве у основи својој састоје из промена материјалне и енергетске природе које се у мозгу збивају, али се вероватно никад психичке појаве неће моћи изразити хемијским формулама, већ ће психологија задржати свој нарочити начин изражавања. Тако је и у биологији. И то је Пастер одмах у почетку осетио, па је своје огромно дело изградио управо на тим појмовима особеним науци о животу. Прилагођавање, та основна одлика живота, непозната ван њега, постаје један од камена темељаца Пастерове науке, као и моћ одбране организма, по којој изгледа као да свака честица његова има нагон самоодбране. Пастер искоришћује те особине живих бића и долази до плодних нових схватања у медицини, која се у ствари сва оснивају на омогућавању организму да развије своју моћ одбрапе, и у ,

25