Пастер

И. Ђаја

ри. Отуда он закључује да превирање зависи од природе тих зрнаца. Једна, округла, изазивају алкохолно превирање, друга, ситнија, издужена, изазивају сасма друго превирање, звано млечно превирање, у коме се шећер претвара у млечну киселину. МИ Пастер долази до тог закључка: да су разна превирања последица живота разних клица, гљива, квасова. Док су други велики хемичари, као Либиг и Берцелиус, тврдили да су превирања ферментације, чисто хемијске појаве, и да она жива бића учествују у њима својом смрћу, тако рећи, Пастер тврди да су превирања животне појаве, да су последица живота тих микроскопских бића.

Ту се испољила једна црта Пастерова духа која је, по нашем мишљењу, између свих изузетних одлика тог великог ума, достојна највећег дивљења, и која је омогућила епохално биолошко дело Пастерово.

Као што смо видели, Пастер је по своме научноме образовању био чист физичар и хемичар. Кад је било говора да га у Академији наука кандидују на једно упражњено место биолога, многи су говорили да је то немогуће и кладили су се да у Пастеровој библиотеци не би нашли ниједне књиге из биологије. Међутим, стицајем околности, Пастер је наишао на животне, биолошке проблеме. Шта би било природније него да је те проблеме, као и његови савременици хемичари, покушао да решава као хемичар, тим пре што појаве, хемијске по своме резултату, сводити на живот, изгледа као да

94 Е

ари рис у

| | | | б