Пастер

Минералог постаје биолог

правца; тако да резултати које данас објављујем изгледа да немају везе са мојим ранијим изучавањима. Веза ће се јасније указати у радовима које ћу доцније објавити".

Ти се редови налазе у Пастеровом раду на млечноме превирању, објављеном 1857 године и који бележи полазну тачку Пастерових испитивања микроорганизама. У томе раду тврди да претварање шећера у млечну киселину изазивају ситна бића слична квасу који се налази у алкохолноме превирању.

Томе раду следују други на алкохолноме превирању. У њима Пастер одједном, без околишења, дивном јасноћом поставља своју теорију о превирањима.

У лето 1856 године дође Пастеру неки индустријалац који је те године претрпео велике штете при производњи алкохола, шпиритуса, из репе, тражећи савета од већ чувенога професора. Пастер је једва чекао да некоме учини услуге те врсте, те стаде одлазити у фабрику и проучавати, посматрати, бележити и доносити у лабораторију примерке, које је под микроскопом проучавао. У течности која превире виде се под микроскопом, као што је већ било познато, нека округла зрнца, мехурићи. Али нијг се тачно знало која је њихова улога у превирању. По Либигу они су изазивали превирање својим распадањем, које се преносило и на материју која превире, тј. на шећер. Пастер посматра да су зрнца округла када је превирање добро, а да се издужују кад почиње да се ква-

25