Пастер

И. Ђаја развија своју делатност. Јер Пастер је увек имао пред очима науку у служби свога народа и човечанства. Велика научна радозналост била је у томе човеку спојена са жељом да чини добра. И што је доцније стекао титулу добротвора човечанства то није зато што су његова открића нашла случајних примена, већ што су сва његова научна стремљења свесно била управљена ка том великом човекољубивом идеалу. Он тражи лека беснилу не зато да би решио научни проблем о природи те болести, већ да би спасао људе. МИ он проналази лека и не дознавши много о непосредном узроку те болести. У своме приступноме предавању у Лиљу Пастер са одушевљењем истиче практичне и корисне примене науке. Многобројни ученици похађају његова предавања, нарочито синови индустријалаца. Нашавши да је обични амил-алкохол мешавина два различна алкохола, од којих један скреће поларизовану светлост налево, а друг_и је оптички неактиван, Пастер се заинтересова за порекло тог алкохола, тј. за превирање. Превирања су, међутим, животне појаве, њих производе, као што је Пастер доказао, сићушна жива бића. Тако је Пастер од хемијских, физичких и кристалографских истраживања неосетно дошао на биолошка. „То је био повод и прилика за нове огледе, вели Пастер, на ферментацијама. Али, као што се често дешава у таквим приликама, мој се рад мало по мало проширио и скренуо је са свог првобитног

2

Ма ла МИ