Пастер

И. Ђаја

њихов посао, даје им савете и објашњава узроке њихових честих неуспеха. Навео је пример једног индустријалца из Орлеана, који је примењујући његова упутства успео да упетостручи производњу оцта. Доказивао им је затим како микодерма, кад је сав алкохол претворила у оцат, приступа сагоревању саме оцатне киселине, те разорава оно што је створила, тј. оно што индустрија хоће да добије. Затим им говори о обољењима, квару оцта, и о начину да се те болести предупреде. Као и вино, оцат се може сачувати од квара ако се кратко време

а загреје на 55“. То је она метода која је доцније,

први пут у Аустрији, названа пастеризовањем. И Пастер им показа апарат који је један одњихових суграђана, винарски трговац, био саградио за пастеризовање вина. Апарат је стајао 140 франака, загрева 6 хектолитара на сат уз трошак од 10-12 сантима на хектолитар. Своје предавање Пастер заврши речима: „Ништа није људима од науке пријатније него кад повећавају број проналазака; али кад њихова открића имају непосредне практичне примене, њихова је радост на врхунцу".

Јула 1863, Наполеон Ш! је предлагао Пастеру да обрати пажњу на кварење вина, питање од велике важности по привреду Француске. Већ 3 децембра 1865 Пастер шаље цару, са једним пропратним писмом, своје дело са насловом: Изучавања на вину. Његове болести; узроци који их изазивају. Нови начини да се сачува и да постане старо. Друго издање тог

54

|