Пастер

„Самоникло постање"' микроба, пастеризовање вина

дела, које се појавило 1873 године, има 344 стране и многобројне слике. Њиме је извршен преврат у винарској индустрији.

Кад је Пастер дао начин да се вино грејањем заштити од разних болести, поставило се питање да ли вино не губи тим поступком од своје каквоће и да ли је тада кадро да стари» Док су једни тврдили да загревањем вино не губи ништа од свога укуса и мириса, други су тврдили да су чувена вина знатно оштећена. То питање Пастер није лично могао решити, већ се обрати двојици искусних познавалаца вина. Они пробаше пет врста вина, грејано и негрејано. За четири врсте нађоше да је грејано боље од негрејаног, а за једну врсту да нема разлике.

Пастер се тада обрати удружењу винарских трговаца замоливши га да одреди комисију која ће испитати то питање утицаја грејања вина на његове особине. Удружење се радо одазва његовој молби и комисија од пет чланова састаде се у Пастеровој лабораторији да куша разна вина. Кушали су 21 врсту вина, од којих је један део, за сваку врсту, био загреван а други не. Закључак комисије је био да Пастерова метода заштићује вино од болести и да може чак ове и да излечи; што се тиче разлика укуса између грејаног и негрејаног вина, мора се признати да су тако слабе да их девет десетина потрошача не би могле опазити.

Пастер помисли да у овој оцени можда има удела и сугестија. Стога он предложи комисија

% 55