Пастер

И. Ђаја

да куша вина не знајући које је грејано а које не, на шта комисија врло радо пристаде. Сваки члан те комисије имао је пред собом редом по две чаше, у једној грејано вино у другој негрејано. Чаше су биле тако распоређене да су једанпут кушали најпре грејано па негрејано, други пут обратно. Осим тога Пастер је прибегао маломе лукавству, сигурно јединоме у свом животу, али лукавству које је наређивао сам дух експерименталне методе. Он им даде неколико примерака вина потпуно истоветних, а за које су чланови мислили да су једни грејани а други не. Ти примерци вина из исте боце, ипак су се члановима комисије учинили различни!Што се тиче оних других примерака стварно грејаног и негрејаног вина, мишљења су сада била подељена. Осим тога, за исто вино комисија је раније била нашла да је негрејано боље, а сада је констатовала обратно. Пастер је био сада начисто с тим да сугестија има у томе послу удела. Али је такође утврдио да су се у неким случајевима сви стручњаци слагали и налазили разлике онде где сам Пастер, нестручњак у кушању вина, није налазио никакве разлике.

Пошто је једном био пропао на изборима ва члана Академије наука, 8 децембра 1862 Пастер би изабран са 36 гласова против 24. Тако да испод његове бисте у Академији не пише као испод Молијерове: „Ништа није недостајало његовој слави, али је он недостајао нашој".

36