Пастер

Пастер лечи свилене буог

моћ науке, из које може потећи само добро, јер може бити само у служби човечанства. Пастер је заиста својим примером показао да то није утопија. Ко би израчунао колико је милиона људских живота до данас спасено непосредним Пастеровим открћима и оним која су из ових потекла! 'Али данас је Пастерова наука тако исто у служби зла. Бактериолошки рат! Да је Пастер само чуо за ту срамну реч, да је могао и помислити да ће његови проналасци о узроцима страшних болести бити употребљени, у једном друштву које још претпоставља да је цивилизовано, на сејање болести и смрти, то би толику пометњу изазвало у његовој души, да би остао без оне идеје водиље која га је одушевљавала и која га је подржавала у свим мучним борбама које је имао да извојује.

Лабораторије су, говорио је Пастер, „храмови будућности, богатства и среће. У њима се човечанство развија, постаје снажније и боље“. Данас би Пастер са нешто туге прочитао те своје редове из 1868 године.

~ —

Пастер се одазва Димаовом позиву, те 6

| јуна 1865 пође за Але (АТаз), варошицу јужне Француске усред свиларског краја у коме је епидемија владала. Тамо се у околини сместио у скромној кући која му је била и лабораторија, и стаде се обавештавати код одгајивача и посматрати болесне, пегаве ларве и лептире. Добивао је противуречна и бесмислена тврђења о

узроцима и лечењу те болести зване пебрина ·

(ја ређппе). Пастер је одмах увидео да мора

59

—————