Пастер

И. Ђаја

почети од почетка, испитивати све стрпљиво, удешавати многобројне огледе, и да је то посао, с обзиром на време које је потребно да се из јајета развије ларва, па да се ова учаури и из ње изиђе лептир који ће нова јаја снети, да је то посао који мора трајати више година. Већ у почетку јавили су се многи критичари који су предвиђали потпун неуспех Пастерових покушаја. Други су пребацивали што је Пастеру поверен тај посао, а не онима који имају за то „стручних квалификација" као што се вели, на свима језицима, речником стручних формалиста. У то време Пастера јако ожалости очева смрт. Похита у Арбоа, положи оца у гробницу где већ почиваше једна Пастерова кћерчица, којој се доцније придружише у раном детињству још две, па се врати у Але своме послу.

Под микроскопом Пастер је посматрао у болесних лептирица и ларва нека већ позната зрнца којима је приписао узрок 6болести пебрине. Пастер је већ прве године писао Димау да мисли да је на доброме путу. Требало је пронаћи узрок болести и начин да се болест предупреди. Данас је уобичајена ствар како се заразе углавном предупређују. Али у време тих Пастерових огледа на болести свилене бубе то су били тек нови појмови. Требало их је основати и, што је важније још, учинити да их други схвате и усвоје. Међутим, нешто нестрпљивост, нешто незнање и неповерење, а доста и злонамерност, поди-

40