Пастер

Пастер лечи свилене бубе

гоше против Пастера читаву хајку. Пастер је одговарао на многе нападе, дајући објашњења, тражећи да му се да времена.

Завршивши што се могло те године урадити, Пастер се врати у Париз, где затече болесну своју двогодишњу кћер Камију. Пастер је бдио крај колевке, очајавајући и надајући се. Скрхан болом отпрати септембра месеца те 1865 године до породичне гробнице у Арбоа и тај други дечји ковчег.

Тада је завладала у Паризу епидемија колере. Пастера је проблем заразних болести већ привлачио, али још није био припремљен да га решава. Ипак, имајући у виду страхоту таквих епидемија, поче вршити са Клодом Бернаром и Хемичарем Сант-Клер Девилом (5ашје-СЈајге Пеуше) неке опите у болници колеричних. Били су вођени идејом да у ваздуху морају бити клице те болести, те су из сале у којој су болесници лежали црпли ваздух и задржавали у стакленој цеви прашину и испаравања. Епидемија је међутим попустила, те не наставише те огледе.

Идуће, 1866 године, Пастер поново пође на југ Француске да настави изучавање болести свилене бубе. Пастер поведе три своја млада сарадника, који доцније постадоше чувени научници, те с њима, али највреднији од њих свију, као што су ови сами признавали, настави испитивање болесних лептира и гусеница, проводећи по читаве дане над микроскопом.

Госпођа Пастер пође тада са својом кћери Сесилом, којој је тада било дванаест година, да

41