Пастер

Пастер лечи свилене бубе

ца, знао је добро да је нестрпљивост највећи непријатељ науке.

„На добром сам путу, писаше тада Пастер, можда сам и близу циља, али још нисам доспео до њега. ИМ док последња реч није изречена, док последњи доказ није прибављен, треба се бојати преокрета и заблуда. Идуће године, одгајена многобројна јаја која сам припремио развејаће моје сумње, те ћу бити начисто с тим колико вреди средство предохране које сам дао. Врло су незгодна та истраживања у којима треба чекати годину дана да би се могли проверити већ добивени резултати. Али се свакако надам да ћу успети".

ИМ успео је. Идуће године је опет отишао у Але. Ствар се сада компликовала што се показало да свилене бубе у ствари страдају од две болести, а не од једне као што се уопште мислило. М Пастер је најпре делио то гледиште. Али се после уверио да има гусеница које оболевају иако у њима нема оних карактеристичних зрнаца пебрине. Те гусенице најпре одлично изгледају па нагло поцрне и невероватно брзо иструле. Већ по спољашњем изгледу могу се препознати гусенице које болују од те болести зване »ја Пасћегпе«, »5сћаТ зисће«, и њих треба отстранити да се болест не пренесе на здраве. Узрок тој болести нашао је Пастер у једном микроорганизму у виду ниске зрнаца, који се находи у цреву. Дао је упутства да се и та болест предупреди.

Пастер је у то доба неуморно, уз помоћ

43