Пастер

И. Ђаја

тадашњег министра просвете Дириа (Рштиу), великог реформатора наставе у Француској, радио на томе да најзад француски научници дођу до пристојних радионица и средстава за рад. Успеси Пастерови привукли су пажњу надлежних на практичне користи науке. М Пастеру би обећано да ће му се у дворишту Нормалне школе саградити лабораторија. Планови су већ били израђени и одобрени, и Пастер је сво-

јим пријатељима јављао радосну вест.

Пастеру тада није било још пуних 46 година, када га обузе 19 октобра 1868 нека чудновата нелагодност. Лева страна тела била му је нешто утрнула. Али ипак после ручка оде на седницу Академије да би приказао рад једног италијанског научника који је потврђивао његове резултате о болести свилене бубе. Госпођа Пастер отпрати свога мужа до Академије и замоли хемичара Балара, коме је било тада 70 година, да припази на свог млађег колегу. Пастер приказа поменуту белешку, врати се дома и, пошто је лако вечерао, леже у постељу.

Тада Пастера удари мождана кап. Није могао да говори а лева страна тела му је била узета.

Лекари бише позвани, констатоваше леву хемиплегију, пустише му крв. Пастер је покаткад долазио к себи, проговорио би, тужећи се да му је лева рука тешка као олово и да би је хтео отсећи. Око два сата изјутра госпођа Пастер је мислила да му је дошао крај.

44