Пастер

Болести пива и преврат у хирургији и медицини

тијем обиму, сасвим обично у рату, било је онда варварство нечувено. Пастер у знак протеста врати универзитету у Бону диплому почасног доктора, која му је била учинила некада велику радост и част, и попрати је једним писмом пуним горчине и израза на које Пастерово перо није било навикнуто. Декан Медицинског факултета му је одговорио велећи му, између осталога, да му „шаље изразе свог презирања" и да му враћа писмо да њиме не би испрљао архиву факултетску...

Пастер је усред пораза Француске већ снивао о њеном „реваншу“, о ономе што ће он дати побеђеној отаџбини да јој помогне да се подигне. И заиста, неколико деценија доцније, ништа није толико допринело угледу Француске као светска слава Пастерова.

„Што нисам милионар, писао је својим ученицима, па бих вам рекао: дођите, препородићемо свет својим открићима. — Благо вама што сте млади и здрави. Што ми није дато да отпочнем нов живот изучавања и рада. Јадна наша Француска, драга отаџбино, што не могу да допринесем да се опоравиш од својих пораза". Пастеров син јединац био је на фронту каа добровољац, у разбијеној Источној армији. Немајући никаквих вести о своме сину, Пастер се одлучи да пође да га потражи међу остацима разбијене војске. Са женом и кћери, у неким старим колима која нису била ни за војну реквизицију, пође снежним путовима, не би ли до-

“"

51

| |