Пастер

И. Ђаја

знао шта је са његовим сином. Ноћивали су по крчмама препуним изнурених и измучених војника. Наиђоше. на једног официра из пука коме је припадао Пастеров син. „Ни повлачење из Русије није било страшније, говорио им је официр, а што се тиче вашег сина знам само то да је од хиљаду и двеста људи његовог одреда остало свега три стотине."

Најзад пронађоше изнуреног и болесног младића. Опоравивши се у породици, врати се у војску.

Пастер је неуморно понављао да је наука један од главних извора величине и благостања народа. „Гајење наука у највишем смислу, можда је потребније моралном стању једног народа него његовом материјалном напретку. Велика открића, гајење мисли у уметностима, наукама и књижевности, једном речју несебични умни рад у свим правцима, уз то центри наставе који их шире, уносе у цело друштвено тело филозофски или научни дух, тај дух распознавања, који све подвргава строгоме разуму, осуђује незнање, развејава предрасуде и заблуде. Они подижу интелектуални ступањ, морално осећање; они и божанску мисао шире и

егзалтују."'

Страначкоме рату следовао је грађански. Изгледало је да“се Француска за дуги низ година неће опоравити. Пастеру понудише у Италији, на универзитету у Пизи, катедру са одличним погодбама за рад и врло добрим личним положајем. То последње би узрок те Пастер

52