Пастер

и

И. Ђаја

нарочитих клица, као што је Пастер претпостављао, било је проверено и утврђено.

Све је то већ Пастер могао приписати плодности свога учења о улози клица у медицини и хирургији. Нама данас све то изгледа обично и природно, као и то да се кокошја јаја кваре због клица микроскопских организама које су продрле у јајовод и инфицирале јаје пре грађења његове љуске, што је један Пастеров ученик доказао. Али у оно време све је то било ново и смело. Било је чувених хемичара, као Фреми, који су тврдили да разне живе клице, иако нису самоникле, постају из органске материје, као што су месо, беланце јајета и др. „Витална моћ" те материје преносила се, по њима, на разна ситна бића постала из органске материје. „Ја тврдим, супротно ономе што мисли Пастер, писао је Фреми, да квас не постаје од живих клица, већ да постаје из самог грожђаног сока у додиру ваздуха."

Пастер је то називао „чудноватим идејама" и побијао их поуздано многобројним огледима, који данас, кад су његове идеје победиле, имају само историјске важности.

Прелиставајући Пастерова дела, видимо да су већим делом побијања туђих схватања. Истина је да је побијајући туђе идеје развијао своје сопствене. Али да је у ондашњој медицини владао научни дух као данас, много би узалудног труда било поштеђено Пастеру. Пастерово дело је значајно и по томе што се њиме изграђивала научна медицина. То је била примена

56