Пастер

И. Ђаја

нису тачни, они су изводили из других чињеница, неиспитаних и необјашњених, да не могу бити тачни. Тако Колен (СоПп), професор у ветеринарској школе у Алфору код Париза, тврди да се на коњском лешу појављује распадање на ограниченим деловима удова, у близини копита, без везе са труљењем оних делова тела у које су могле доспети клице из црева, и на основу тога закључује да није тачно да нема распадања без доношења клица. Уместо да сам испита ту ствар, он тражи од Пастера да је о6јасни, И узалуд Пастер тврди и доказује да нема ни у једном случају који је испитао труљења без уношења специфичних клица. Његови противници би хтели да објасни и оно што није испитано. Пастер вели: немојте у том случају тврдити да има труљења без клица, већ се питајте како су клице могле дотле допрети. И он врши огледе уместо њих. Узима два овчја бута, опрљи их по површини, па у један унесе, зарезом стерилисаног ножа, неколико капи чисте воде, а у други, на исти начин, неколико капи прљаве воде. Ставивши свако под чисто стаклено звоно у коме се налази угљендиоксид уместо ваздуха, посматра како се у другоме буту трулеж врло брзо шири и продире свуда, док први бут остаје поштеђен од квара.

= Превијајући ране ватом, др Герен добива врло повољне резултате. Ране се мање гноје, нема труљења. Пастер то објашњава што се тиме рана заштићује од ваздушних клица, а с друге стране, вели, може бити да је повољно

64

=

| | | | |