Пастер

Болести пива и преврат у хирургији и медицини

ца: „Ето његове слике", рече. Чисте руке стерилисано оруђе и асептични завоји, понављаше Пастер, испирање рана каквим антисептичним раствором, ето простога лека великоме злу.

Пастер посећује болнице и породилишта, једва савлађујући своју осетљивост пред ранама и људским патњама. |

Кад је реч о тој породиљској грозници која је тада толике матере отерала у гроб, треба поменути да је Пастеров савременик, бечки лекар Семелвајс (Зеттејел5), (доцније професор у Пешти), развијао учење о заразној и инфективној природи породиљске грознице и доказивао да болест преносе рукама лекари и бабице, приписујући је тако званом отрову лешева. Али то учење, док није добило научну основу Пастерових радова, није успело да продре у лекарску праксу. Семелвајс је умро у 47 години у душевној болници. ==

Уместо да проверавају Пастерову теорију, лекари су му чинили небројене примедбе без основа. Читајући данас те бескрајне препирке поводом порекла клица, узрока превирања и труљења, амонијачног превирања мокраће, „ватираног завоја" Др Герена, породиљске сепсе, итд. јасно нам је да Пастер није водио стварно борбу за победу својих открића, већ за победу научног експерименталног духа у медицини. Невероватно је како је тај дух био стран и одличним лекарима онога доба. Она обична логика која је у основи научног умовања била им је страна. Уместо да тврде да Пастерови огледи

63

и