Пастер

И. Ђаја

ња издалека су се препознавала по смраду који су одавала; јадници које је дотакао хируршки нож листом су умирали од онога што се онда називало „болничким трулежем".

У то препастерско доба исто тако се ли. стом умирало и у породилиштима. Нормалан порођај био је тада готово опаснији него што је данас тешка операција. Ето доказа: у породилишту Ја Мајегпће у Паризу умрло је 1856 године, за непун месец дана, од 347 породиља њих 64. Оне које осташе живе бише пренете у другу болницу и многе од њих подлегоше доцније породиљској грозници која као да иђаше за њима.

Један лекар који је видео све то, причаше доцније: „Наше је незнање било такво да смо прекидали секцију каквог леша да бисмо, и не оправши честито руке, извршили какав порођај". М то се стање провлачило из године у годину. 1864 године било је 310 смртних случајсва на 1530 порођаја: свака пета породиља осу. ђена на смрт, У Медицинској академији воде се дуге препирке о узроку те напасти. Говори се о „епидемијскоме духу“ и о сличним појмовима. Пастер прекида говорника: „Ништа од свега тога није узрок епидемији, већ медицина 4 њено особље преноси микробе са болесне жене на здраву."

Говорник, гинеколог Др Ервје (Негмјеих), одврати са мало ироније, да се страховито боји да неће доживети да види тај микроб. Нато Пастер скочии на црној табли нацрта ниску зрна“

62