Пастер

Болести пива и преврат у хирургији и медицини

у болнице и од кога се све гноји и трули и да је једино средство да му се умакне, бежање сеобом у нову болницу. Али опаки дух би се и тамо појавио. Било је операција, данас сасвим обичних, као што је вађење јајника, које уопште није имало смисла вршити, јер им је смрт била готово редовна последица, после гнојења и инфекције. Било је хируршких завода који су називани „кућама злочина", јер је бидо и обичноме свету јасно да хирургија више убија него што спасава. Године 1868 смртност услед ампутација (отсецања удова) достизала је 68 од сто. Било је хирурга који су очајавали пред том немани која је сву њихову вештину чанила залудном па и злочиначком. Један хирург је говорио својим ђацима: „Пре него што се одлучите за ампутацију, отворите десеторо очију, јер кад се одлучујемо за операцију одвише често смо тиме потписали смртну пресуду."

Свако зна да је данас хируршка сала пример апсолутне чистоте. Како су изгледала хируршка одељења пре примена Пастерове теорије, живо описује Фарабеф (Рагађешћ, један од оних који је живео у доба тог препорода хирургије; у предговору једноме своме делу, вели: „Како сте срећни ви млади људи што нисте видели то страшно доба. Све се гнојило око

нас, а ми, потпуне незналице, преносили смо

својим окуженим ножем узрок смрти са једног болесника на другог. Кад смо приступали операцији, свлачили смо своје чисто одело и павлачили прљаве реденготе,.. Хируршка одеље-

61